Francisko De Goja -  Vrsta: Maturski | Broj strana: 15 | Nivo: Gimnazija

 

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Francisko De Goja". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

 

MATURSKI RAD
FRANCISKO DE GOJA
SADRŽAJ
UVOD-ŠPANSKO SLIKARSTVO U XVIII VEKU .................... 3
ŽIVOT I RAD ................................................................................ 4
RAD NA GRAFICI ...................................................................... 10
ANALIZA DELA .......................................................................... 11
RAD NA SLIKARSTVU ...............................................................12
ZAKLJUČAK ................................................................................ 14
LITERATURA ................................................................................15
1. U V O D- ŠPANSKO SLIKARSTVO U XVIII VEKU
U XVIII veku španska umetnost je bila u potpnom zastoju. Stvaralački izvori kao da su nestali pod savremenim ukusom, koji je priznavao samo ono što je dolazilo spolja. Taj uticaj mode negirao je i samu slavnu prošlost nacionalne umetnosti. Dela starih slikara prodavana su u bescenje, na ulici. Prošlost je bila odbačena. Dva su uticaja bila inspiracija u španskoj umetnosti: francuska i italijanska škola. Španski su umetnici kretali duž Italije ili su uzimali učitelje iz Francuske. Tipični predstavnici toga ropskog ponašanja bio je Hose Luxan i Martinez. Španija je u to vreme dala samo jednog umetnika čije je delovanje trajalo preko šest decenija – Franciska Goju.
Autoprtret
2. ŽIVOT I RAD
Francisko Goja rođen je 30.marta 1746.godine u siromašnom selu Fuendentodos, koje je brojilo oko stotinak stanovnika. Njegov otac Hose bavio se zlatarskim zanatom, a majka mu je pripadala porodici malog saragonskog plemstva. Posao u zlatarskoj struci nije išao najbolje, pa se Gojin otac povukao da obrađuje mali deo zemlje kako bi prehranio porodicu. Iz detinjstva na selu mali Francisko poneo je u život ne samo dobro zdravlje, već i snagu deteta koje se ne boji ni sunčeve žege, ni vetra, ni napora, ni oskudice.
Francisko je imao dva brata, Kamilo je bio određen za sveštenika,a Tomas je nastavio očev zanat. Školovanje su deca najpre nastavila u jednoj crkvenoj školi, koja je više držala do discipline, nego do znanja. Iz godina provedenih u školi nije poneo mnogo osim što je naučio da čita i piše. Iako ovaj mali aroganski seljačić nije mnogo naučio u školi, može se zahvaliti za jedan dragoceni dar, prijateljstvo za čitav život sa školskim drugom Martinom Sapaterom. Držale su ih iste strasti, ograničene ambicije, ista želja da se bar malo popunu na društvenoj lestvici.
U času kada se mladi Francisko Goja opredeljivao za slikarski poziv, stvaralački izvori u Španiji su presušili i dva su se uticaja borila za špansku umetnost, francuska i italijanska škola. I prvi Gojin učitelj Hose Luxan izučio je slikarstvo u napuljskoj školi. Njegov nastavni sistem je bio u tome što je nametao učenicima istu vežbu koja je i njemu pomogla. Goja nije bio zadovoljan u toj školi, pa je prešao u crtačku školu kod kipara Huana Ramireza, ali i tu je Goja bio prisiljen da slika samo kipove. U sedamnaestoj godini Goja je mislio da je dovoljno naučio da se prijavi na konkurs u Madridu, ali njegovo ime na zaključnoj sednici konkursa nije ni spomenuto. U to vremene španska prestonica se pretvara u moderan grad. Pošto je Goja dva puta propao na konkursu, odlučio je da sreću okuša u Rimu. Ali i ovde i ovde je završio neuspešno boravak u Rimu. Po povratku u Italiju došao je u Saragosu da poseti rodbinu. Tu mu je pružena prilika da radi na izradi fresaka u kapeli Blažena Devica. Crkvenom odboru se svideo njegov rad i to je prvi Gojin triumf, skroman kamen temeljac za budući rad.
...

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------www.maturski.org 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]